Ispod površine: Sve je pod kontrolom, osim onoga što nije!
Piše: Viktor Savić
Postoje gradovi u kojima se problemi rešavaju. Postoje i oni u kojima se problemi odlažu.
A postoji Majdanpek.
Ovde smo razvili poseban model upravljanja. Problem se pojavi, nadležni budu obavešteni, potom obaveste jedni druge, a građani na kraju saznaju da je sve u nečijoj nadležnosti.
Samo još nije jasno u čijoj odgovornosti.
Voda se ispituje, cevi pucaju, radijatori hlade, baneri vise, porezi se računaju.
Sistem funkcioniše. Doduše, ne baš onaj koji bi trebalo.
Počnimo od vode. Opet.
Od 5. novembra građani Majdanpeka znaju da voda iz oba gradska vodovoda nije higijenski ispravna za piće i pripremu hrane. Osam dana kasnije, Zavod za javno zdravlje „Timok“ još nije mogao da potvrdi njenu ispravnost.
Uzorci su uzeti. Analize su u toku. Rezultati su preliminarni.
Sve je u nekoj fazi.
Samo je žeđ u završnoj.
Iz Vodovoda su objasnili da su za problem krive padavine, lišće i biomasa sa okolnih brda.
Priroda, dakle.
Poznata po tome što u novembru, sasvim neočekivano, odluči da opadne lišće i pusti kišu.
Ko je mogao to da predvidi?
U međuvremenu, dve krivične prijave podnete su protiv vršioca dužnosti direktora Vodovoda, a tužilaštvo je potvrdilo predistražni postupak. Krivica, naravno, nije utvrđena.
Ali dve krivične prijave nisu vremenska prognoza.
Ne mogu se objasniti samo oblacima.
Građani su saznali i da umanjenje računa za vodu, za sada, nije predviđeno.
I tu dolazimo do najvećeg dostignuća našeg komunalnog sistema.
Voda može biti neispravna. Usluga može biti problematična.
Ali račun?
Račun je zdrav kao dren.
Nema povećanu boju, nema oksidabilnost, ne čeka mikrobiološku analizu.
Stigne potpuno ispravan i spreman za plaćanje.
A onda je deo grada ostao i bez grejanja.
Novembar. Majdanpek. Havarija.
U gradu u kojem su voda i toplota postale povremene pogodnosti, čovek počinje drugačije da razmišlja o osnovnim uslovima života.
Nekada su nas učili da civilizacija počinje tamo gde čovek ima pristup vodi, grejanju i zdravstvenoj zaštiti.
Kod nas se, izgleda, civilizacija nalazi u fazi javne nabavke.
A kada smo već kod dostignuća administracije, ove nedelje saznali smo još nešto zanimljivo.
Sećate se političkih banera razvučenih po gradu tokom izbornih kampanja?
Ispostavilo se da Opštinska uprava nije evidentirala odobrenja za njihovo postavljanje na javnim površinama, dok komunalna inspekcija nije izlazila na teren da ih kontroliše.
Baneri su postojali. Građani su ih videli. Fotografije postoje.
Ali nadležni ih, izgleda, nisu primetili.
Gotovo dirljivo.
U gradu u kojem običan građanin mora da pribavlja dozvole za razne sitnice, ogromni politički baneri ostvarili su potpunu administrativnu slobodu.
Možda je trebalo zakačiti još jedan baner.
Na njemu da piše: „Molimo nadležne da pogledaju prethodni.“
A baš kada smo pomislili da je sistem iscrpeo sve mogućnosti, stigla je nova vest.
Opština predlaže povećanje prosečnih cena nepokretnosti koje služe kao osnovica za obračun poreza na imovinu.
Zamislite čoveka kojem prokišnjava plafon, radijator je hladan, a vodu kupuje u prodavnici.
I onda sazna da bi njegov stan, za potrebe poreskog obračuna, mogao da vredi više.
Fantastično.
Čovek živi sve skromnije, ali mu imovina administrativno napreduje.
Još malo pa će posedovati luksuznu nekretninu sa prirodnim navodnjavanjem kroz plafon, sezonskim grejanjem i vodom koja zahteva posebno stručno mišljenje.
Naravno, povećanje poreske osnovice ne znači automatski jednako povećanje konačnog poreza.
Ali simbolika je isuviše dobra da bismo je ignorisali.
Kada treba naplatiti, brojke su precizne. Kada treba objasniti odgovornost, stvari postaju složene.
Ipak, Majdanpek nisu samo havarije, laboratorijske analize, politički baneri i poreske zone.
Majdanpek su ljudi koji rade, odgajaju decu, plaćaju račune i pokušavaju da žive normalno.
Ljudi koji ne očekuju čuda.
Traže samo da institucije rade ono zbog čega postoje.
Da Vodovod obezbedi ispravnu vodu. Da Toplana obezbedi grejanje. Da inspekcija sprovodi nadzor. Da Opština odgovorno troši javni novac.
I da neko, kada nešto pođe naopako, preuzme odgovornost.
Jer je u Majdanpeku najveći luksuz, izgleda, postala upravo odgovornost.
Ona se ne može naručiti na tenderu, zakačiti na banderu ili sakriti iza preliminarnih rezultata.
Zato, dragi moji Majdanpečani, čuvajte zdravlje, račune i živce.
Jer u našem gradu sve ima svoju cenu.
Voda. Grejanje. Kvadratni metar. Javne nabavke.
Samo odgovornost još nema cenovnik.
Možda zato što je niko ne nudi.
A možda zato što bi, kada bi se konačno pojavila na računu, neki shvatili da je godinama nisu plaćali.
„Ispod površine“ je satirična autorska kolumna Viktora Savića. Stavovi izneti u kolumni ne predstavljaju nužno stavove redakcije portala Majdanpek info.
