Ispod površine: Magla nad Majdanpekom

Piše: Viktor Savić

Tmurno vreme nadvilo se nad Majdanpekom ove nedelje. I bukvalno i u prenesenom smislu.

Nakon toplog Miholjskog leta, majka priroda se, izgleda, iz nekog razloga naljutila na nas. Preko noći je odlučila da prekine uživanje i podseti nas da zima dolazi. Bez prethodne najave, bez javne rasprave i, što je najvažnije, bez saglasnosti nadležnih organa.

Ipak, utehu pruža gradska Toplana, koja je najavila početak grejne sezone.

Kažu, problema sa kotlom neće biti. Ali infrastruktura je dotrajala, pa se tu mogu očekivati problemi.

Rečenica koju slušamo pred početak gotovo svake grejne sezone. Toliko puta smo je čuli da bi komotno mogla da postane deo zvaničnog programa obeležavanja početka zime.

Toplovod se, doduše, rekonstruiše i renovira. Svake godine pomalo. Taman toliko da, dok jadni stignu do poslednjeg dela, onaj prvi već bude zreo za novu rekonstrukciju.

I tako ukrug. Kao godišnja doba. Samo što godišnja doba, za razliku od toplovoda, ipak imaju neki red.

Možda ove jeseni i ne bude toliko hladno. Neki će se grejati okupljeni na ulici, a neki će slaviti u zatvorenom, svečano obučeni i pomalo maskirani, na proslavi svadbe.

Jer, dok jedni čekaju grejanje, drugi čekaju izbore. A ima i onih koji čekaju da prođe i jedno i drugo.

Tmurni oblaci nadvili su se, čini se, i nakon što smo svedočili jednom dirljivom susretu dvojice drugara iz vojske.

Dva obična čoveka iz naroda, posle toliko godina, konačno su pronašla vremena da se vide. Sasvim slučajno, usred kampanje za parlamentarne izbore.

Nisu se mnogo prisećali vojničkih dana. Možda su uspomene izbledele, a možda su putevi i fabrike jednostavno zanimljivija tema od vojničkog pasulja.

Razgovaralo se o razvoju, investicijama i boljitku naroda koji živi u ovoj našoj opštini.

O svemu što bi trebalo da nam donese lepšu budućnost.

Samo, u tom razgovoru o budućnosti, nije se našlo mesta za jednog mladića koji svoju budućnost nije dočekao. Za mladića koji je izgubio život u majdanpečkom rudniku.

Možda je to nezgodna tema za razgovor dvojice starih prijatelja.

Možda se ne uklapa u predizborni optimizam.

A možda smo se toliko navikli na tragedije da smo počeli da ih posmatramo kao sastavni deo posla.

Neki se, dakle, spremaju za kampanju, a neki za proslavu.

Izgleda da će deo onih od kojih se očekivalo da čuvaju izbornu volju građana imati važnijeg posla. Svadba je, ipak, svadba. Izbori dođu i prođu, a veselje se ne propušta.

Možda je baš zato bilo potrebno toliko vremena da se sastavi onaj spisak neobičnih ljudi koji treba da brinu o regularnosti izbornog procesa.

Ali dobro. Spisak je sastavljen. I usvojen.

Pa će 25. oktobra neki čuvati glasove i demokratske vrednosti, a neki svoju poziciju i stolicu.

Samo da stolice budu dovoljno čvrste.

Kada smo već kod stabilnosti, dobro je što nam krovovi zgrada nisu pali na glavu nakon rekonstrukcija koje je Opština finansirala.

Samo su, prema svedočenjima pojedinih stanara, propustili litre vode u stanove.

A građani, umesto da budu zahvalni, još se bune.

Niko da kaže jedno veliko hvala Javnom preduzeću „Vodovod“ što im ta voda nije naplaćena.

Jer, zamislite koliko bi tek koštalo da je uredno prošla kroz vodomer!

Ali, na kraju krajeva, bitno je da se radi. Da se vidi da se gradi. Da nešto stalno počinje, traje, rekonstruiše se i ponovo počinje.

To što poneki krov propušta vodu, kao i jezero, manje je važno.

Uostalom, za probleme su uvek krivi oni bivši.

Tako je i u životu. Kada veza propadne, kriv je bivši. Kada nešto ne funkcioniše, kriva je bivša vlast.

Jedino što je kod nas ta priča malo komplikovanija.

Jer onaj bivši i ovaj sadašnji ponekad neodoljivo liče jedan na drugog.

Samo se malo promenila frizura, politička garderoba i boja. Iz žute u crvenu.

Čovek bi pomislio da gleda potpuno novu sezonu serije, a onda shvati da su glumci uglavnom isti. Samo su zamenili kostime.

Ali dobro. Srećni i radosni treba da budemo što makar i toliko znamo.

Jer, kako je krenulo, uskoro možda nećemo znati ni to.

Prisustvo javnosti na sednicama je, naravno, omogućeno. Transparentnost je važna. Javnost rada još važnija.

Postoji samo jedan mali uslov.

Morate da znate kada se sednica održava.

A za to bi bilo korisno da dobijete poziv.

Nažalost, izgleda da je poneki poziv medijima negde zalutao. Možda je krenuo obilaznicom. Možda čeka završetak rekonstrukcije puta. A možda se, jednostavno, izgubio u magli.

Nema razloga za brigu.

Možda će stići kada se magla nad našom opštinom malo podigne, pa se put bude jasnije video.

A do tada, dragi moji, čuvajte se hladnoće, prokišnjavanja i predizbornih obećanja.

Za prva dva možda još i pronađete odgovarajuću zaštitu.

Za treće, bojim se, ni najbolji kišobran ne pomaže.

Tekst je autorsko delo i ne predstavlja zvanični stav redakcije portala Majdanpek info u bilo kom obliku.