Ispod površine: Majdanpek na ledu, ruzmarin izvetreo!

Piše: Viktor Savić

Prošli put smo pisali o ruzmarinu. O onom koji se kači svatovima, ali i onom koji prati neke sasvim drugačije povorke. U međuvremenu, svadba je održana. Izbori takođe.

A Majdanpek je, kao i obično, uspeo da organizuje slavlje na kojem nisu svi slavili istu stvar. Dok su jedni slavili ženidbu sina, građani su prebrojavali glasove. Jedni su se veselili uz muziku, drugi uz izborne rezultate. Ispostavilo se da je najskuplji poklon te nedelje možda bio onaj koji niko nije želeo da dobije – izborni rezultat. Muzika STOP.

Srpska napredna stranka, naviknuta na ubedljive pobede u Majdanpeku, ovoga puta morala je da se zadovolji sa 49,47 odsto glasova. Studentska lista osvojila je 44,70 odsto, pobedivši u samom gradu. Razlika na nivou opštine – 477 glasova. Ipak, ovo su samo brojke. Pobeda, naravno, ostaje pobeda.

Ali postoji razlika između pobede posle koje otvaraš šampanjac i one posle koje otvaraš kalkulator. Nekada su se glasovi brojali u hiljadama prednosti. Danas se broje gotovo pojedinačno. U gradu su pobedili studenti, a vlast je svoju prednost sačuvala zahvaljujući većini seoskih biračkih mesta.

I tako je Majdanpek dobio političku geografiju dostojnu školskog atlasa: u centru promena, na periferiji kontinuitet. S tim što se, za razliku od geografije, političke granice ovde mogu pomeriti već na sledećim izborima.

A kada su izbori završeni, počeo je program koji u Majdanpeku tradicionalno traje duže od svake kampanje. Program naknadnog objašnjavanja. Najpre pet biračkih mesta na kojima je glasanje moralo da se ponovi. Zatim sumnje na kupovinu glasova u Topolnici. Pa informativni razgovori. Pet osoba, potvrđuje policija.

Onda još jedan snimak, kese, automobil i tužilaštvo koje prikuplja obaveštenja. Tri osobe sa kojima je policija razgovarala, a zatražena su i obaveštenja od direktora jednog javnog komunalnog preduzeća.

Izborni slogani, za samo nekoliko dana, pretvorili su se u službene beleške. Donedavno su nas pozivali da izađemo na glasanje. Sada nadležni pozivaju pojedince na razgovore. Demokratija je, izgleda, proširila krug učesnika.

A onda smo saznali još nešto.

Opština kaže da tokom dva izborna procesa nije izdavala odobrenja za političko oglašavanje na javnim površinama.

A banere smo gledali.

Velike.

Vidljive.

Gotovo nezaobilazne.

Možda je u pitanju nova kategorija komunalnog uređenja: reklama koja postoji fizički, ali administrativno ne postoji.

Nije ni čudo što se u Majdanpeku toliko govori o transparentnosti. Kod nas su neke stvari toliko transparentne da ih nadležna evidencija uopšte ne vidi. Ipak, da ne ostanemo samo na izborima.

Zima dolazi, a Majdanpek će, ako sve bude po planu, dobiti klizalište. Za tu namenu odobreno je 17 miliona i 550 hiljada dinara.

Lepa vest.

Deci i mladima svakako treba više sadržaja. Klizanje je zdrav sport, a zimski sadržaji mogu da učine grad življim. Samo je neobično što smo, izgleda, odlučili da prvo savladamo led, a tek potom vodu. Jer dok se priprema klizalište, građanima je saopšteno da voda iz oba gradska vodovoda nije higijenski ispravna.

NE za piće.

NE za pripremu hrane.

NE za pranje zuba.

Čak NE ni posle prokuvavanja.

Majdanpek je tako postao mesto na kojem iz česme ne treba piti vodu, ali ćemo možda uskoro moći da klizamo.

Možda je to zapravo plan.

Ako već ne možemo da pijemo vodu, da je bar pretvorimo u turističku atrakciju. Naravno, pod uslovom da je led ispravan. U međuvremenu, građani su se zabrinuli i za zimnicu.

Jer ovo je ipak kraj u kojem se kupus ne kiseli samo zbog tradicije, već i zbog ozbiljnog strateškog planiranja zimskog jelovnika. Čovek je kupio kupus, očistio kacu, nasuo vodu, stavio so i mirno čekao da priroda odradi svoje. A sada čeka i mišljenje nadležnih.

Da li je kupus bezbedan?

Da li je voda bila ispravna kada je nasuta?

Može li rasol da se koristi?

Nekada su naše bake procenjivale kupus po mirisu i ukusu. Danas nam za zimnicu, izgleda, treba laboratorijski izveštaj.

Dok voda ne valja u cevima, na drugom kraju grada ima je tamo gde je niko nije pozvao.

U stanovima.

Kroz krovove.

Sećate se renoviranja o kojem smo pisali u prethodnoj kolumni? E, pa problem nije nestao. Građani ponovo objavljuju fotografije vlage, mokrih plafona i nedovršenih radova. Prema njihovim navodima, pojedine zgrade mesecima čekaju završetak krovova. A kada novinari pitaju nadležne za dokumentaciju, ispostavi se da je potrebno dodatno vreme.

Četrdeset dana.

Kiši, naravno, niko nije objasnio proceduru. Ona ne podnosi zahtev. Ne čeka produženje roka. Ne dostavlja dopunu dokumentacije.

Samo pada, kao i rejtinzi nekih stranaka u poslednje vreme.

I prolazi tamo gde majstori nisu završili posao. Možda bi trebalo uvesti posebnu službu za komunikaciju sa padavinama. Da im objasni da je predmet složen, dokumentacija obimna i da se odgovor očekuje u zakonskom roku.

A dok građani čekaju odgovore, stižu i fotografije iz kontejnera kod direkcije rudnika:

Iseckana dokumentacija. Papir na trake.

Ne znamo čiji je, šta na njemu piše, niti zašto je uništen. Moguće je da je sve urađeno potpuno zakonito.

Ali prizor je gotovo umetnički.

U gradu u kojem novinari čekaju dokumentaciju nedeljama, neka druga dokumentacija već je završila svoj životni vek u kontejneru.

Ako se ispostavi da je sve po propisima, odlično. Samo bi bilo lepo da građani saznaju šta je u pitanju. Jer nije svaki iseckani papir dokaz nečega sumnjivog ali jeste dobar podsetnik da je mnogo lakše uništiti papir nego ukloniti sumnju.

I dok se javni novac raspoređuje, dokumentacija traži, odgovori čekaju, a voda ispituje, ima i onih koji jednostavno rade svoj posao.

Naši mladi bokseri.

Tri medalje u Pirotu. Jedno zlato, dva srebra. Bez višemilionskog spektakla. Bez obećanja da će medalje stići jednog dana. Bez posebne komisije za utvrđivanje opravdanosti osvajanja medalja. Otišli, borili se i vratili sa rezultatima.

Možda je to najrevolucionarnija stvar koja se ovih dana dogodila u Majdanpeku, da neko uradi ono što je naumio i da rezultat bude vidljiv.

Dok razmišljamo o protekle dve nedelje, čovek ne može da se ne zapita koliko je neobičan ovaj naš grad.

Na izborima se broji svaki glas.

Na krovu svaka kap.

U budžetu svaki milion.

U kontejneru svaka traka papira.

A u čaši vode nešto što golim okom ne možemo ni da prepoznamo.

Sve se meri.

Samo odgovornost nikako da dobije svoju jedinicu mere.

I zato, dragi moji Majdanpečani, spremite se za zimu.

Proverite krov.

Proverite vodu.

Proverite kupus.

Sačuvajte račune.

I, za svaki slučaj, naučite da klizate.

Jer u Majdanpeku je odavno klizav teren, samo što će od ove zime možda početi i da se naplaćuje.

A ruzmarin? Njega nemojte bacati, možda će uskoro ponovo zatrebati. Za neku novu svadbu ili neki novi politički oproštaj.

---

„Ispod površine“ je satirična autorska kolumna Viktora Savića posvećena društvenim pojavama, svakodnevici i javnom životu Majdanpeka. Ona ne izražava nužno redakcijski stav portala Majdanpek info, već je autor odgovoran za njenu sadržinu.