Ispod površine: Ruzmarin u nedelju, dezinsekcija u ponedeljak

Piše: Viktor Savić

Srbija je u izbornoj tišini.

Ne ona obična, majdanpečka, kada se uveče zatvore prodavnice, ugase svetla i grad polako utone u san.

Ova je posebna. Ova je zakonom propisana i obavezna.

Posle nedelja govora, obećanja, zastava, mikrofona, saopštenja i muzike, političari su konačno dobili priliku da ćute. Retkla prilika, za građane privilegija.

Mada, ne treba potcenjivati moć muzike. Neke melodije ostanu u glavi dugo nakon što se ozvučenje isključi.

Recimo, ona jedna o ruzmarinu.

Ruzmarin je, inače, veoma zanimljiva biljka.

Kod nas se njime kite svatovi ali i pokojnik.

Dakle, ista biljka za početak i za kraj. Simbolično.

Nezgodno je samo što se, za razliku od svadbe, u politici nikada unapred ne zna ko će na kraju nositi ruzmarin. Svatovi ili povorka.

Pored tog mirišljavog ruzmarina, bila je ovo ipak sadržajna nedelja.

Dobismo vest o novoj fabrici vode. Gotovo 296 miliona dinara. Raspisan tender. Velika investicija.

Lepo.

Građani će, doduše, još morati da sačekaju odgovore na ona dosadna pitanja: kada počinju radovi, kada se završavaju i hoće li konačno moći da računaju na stabilno vodosnabdevanje?

Ali to su već tehničke sitnice. Ono glavno je urađeno – dato je obećanje.

U međuvremenu, u toku nedelje je deo grada ponovo ostao bez vode, ovog puta zbog ugradnje merača protoka.

Možda je to nova razvojna strategija: prvo izmerimo ono što ne teče, pa ćemo onda da vidimo kako da poteče.

A voda, poznato je, u Majdanpeku ume da pronađe svoj put.

Naročito kroz tek renovirane krovove.

Novi krov, novi problemi.

To je možda i najneobičniji vid građevinskog napretka: renoviraš ono što te štiti od kiše, pa počneš da razmišljaš o kupovini čamca.

Da budemo pravedni, nadležni i izvođači imaju pravo da objasne šta se dogodilo.

A građani imaju pravo na suv plafon.

I na odgovor.

Po mogućstvu pre sledeće kiše.

U međuvremenu, najavljena je i dezinsekcija svih stambenih zgrada.

To je svakako korisna stvar.

Bubašvabe, mravi, stenice i ostali nepozvani stanari konačno bi trebalo da dobiju jasnu poruku da nisu dobrodošli.

Kod nas izgleda čak i insekti imaju vremena da se pripreme za najavljene promene.

A bilo je aktivnosti i na sportskim terenima.

U naselju Bangladeš stranački aktivisti uredili su prostor za decu. Svaka uređena površina namenjena najmlađima jeste dobra vest.

Međutim, otvorilo se pitanje donacije golova jednog javnog preduzeća i njegovog odnosa prema stranačkoj akciji.

Tu već teren postaje malo klizav.

Jer nije pitanje da li deci treba omogućiti da igraju fudbal.

Naravno da treba.

Pitanje je kako se koriste javni resursi, ko donosi odluke i gde prestaje javni interes, a počinje stranačka promocija.

Možda je na kraju sve urađeno potpuno pravilno.

U tom slučaju biće dovoljno pokazati dokumentaciju i otkloniti nedoumice.

To je lepota transparentnosti. Ne zahteva veliku binu, ozvučenje ni aplauz.

Samo odgovor.

A odgovori su ove nedelje, čini se, postali dragoceniji od predizbornih slogana.

Ipak, ne bi bilo pravedno svesti Majdanpek samo na njegove komunalne probleme i političke rasprave.

Dok su se jedni bavili kampanjom, naši mladi bokseri osvajali su medalje na „Zlatnom ringu“ u Kragujevcu.

Tri medalje!

Bez velikih obećanja o budućim medaljama. Bez maketa medalja. Bez javne rasprave o tome kakve bi medalje jednog dana mogle da budu.

Otišli, takmičili se i doneli rezultat.

Prilično jednostavan koncept.

Možda bi se mogao primeniti i u drugim oblastima javnog života.

A onda je stigao petak.

Tišina.

Nema više velikih govora. Nema predizbornih pesama sa razglasa. Nema novih obećanja sa bine.

Samo Majdanpek.

Sa svojim krovovima, cevima, sportskim terenima, mladim ljudima, uspesima i problemima.

I četrdeset i jedno biračko mesto na kojima će se u nedelju odlučivati o novom sazivu parlamenta.

Možda je upravo to najveća vrednost izborne tišine.

Ne mora čovek tih dana da sluša šta mu političari govore o njegovom gradu.

Može jednostavno da pogleda kroz prozor.

Ako mu pogled ne zaklanja skela.

I ako mu ne prokišnjava plafon.

A što se ruzmarina tiče, njegova simbolika ostaje ista.

Može da prati početak nečega novog.

Može da bude znak sećanja na ono što je prošlo.

A može jednostavno da stoji ispod jastuka, dok neko mirno spava.

U politici se, međutim, ispod jastuka često čuvaju i mnogo važnije stvari.

Obećanja.

Ona nekako uvek dočekaju novo jutro.

Samo još da vidimo kada će se probuditi njihovo ispunjenje.

„Ispod površine“ je satirična autorska kolumna Viktora Savića posvećena društvenim pojavama, svakodnevici i javnom životu Majdanpeka. Ona ne izražava nužno redakcijski stav portala Majdanpek info već je autor odgovoran za njenu sadržinu.