Od zlatonosne reke do kanalizacije – šta smo uradili od Peka?

Kada neko danas kaže reka Pek, većina ljudi iz Majdanpeka verovatno prvo pomisli na ono što
vidi i oseti kada prođe pored nje. Međutim, Pek nije oduvek bio reka koju posmatramo sa strane i
pitamo se zašto izgleda i miriše ovako kako izgleda i miriše danas.

Pek je poznat kao zlatonosna reka. Generacije ljudi su iz njegovog peska ispirale zlato. Reka je
bila deo života ovog kraja, a njeno ime je povezano sa prirodnim bogatstvom po kojem je
Majdanpek poznat.

Danas je slika potpuno drugačija.

Kroz Majdanpek protiče Mali Pek, a problem kanalizacije koja se uliva u reku godinama je tema
o kojoj građani govore. I lokalni izvori su ukazivali na to da se kanalizacija na pojedinim
mestima direktno uliva u Pek.

Meni je najstrašnije što smo se na to toliko navikli da nam je postalo normalno.
Nedavno sam video još jednu situaciju koja pokazuje koliko je ovaj problem apsurdan. U
Majdanpeku je 14. septembra održan memorijalni turnir u sportskom ribolovu za decu.
Učestvovalo je 65 dečaka i devojčica, uzrasta od 7 do 14 godina.

Pošto na jezeru Veliki Zaton nije bilo uslova, takmičenje je održano na Malom Peku, praktično u samom gradu.
S jedne strane govorimo deci da treba da provode vreme u prirodi, da čuvaju životnu sredinu i da
uživaju u sportu. Sa druge strane, ta ista deca pecaju u reci u koju se, prema javno dostupnim
informacijama i dugogodišnjim navodima građana, uliva kanalizacija.

Tu se postavlja jednostavno pitanje:

Kakvu poruku šaljemo deci?

Nije dovoljno organizovati takmičenje u prirodi. Ako želimo da deca jednog dana mogu da
pecaju u Pek-u bez pitanja da li je reka čista, moramo prvo da učinimo nešto da ta reka zaista
bude čista.

Problem kanalizacije nije samo estetski problem. Neobrađena otpadna voda može sadržati
bakterije, viruse, hemikalije i višak hranljivih materija koji mogu da ugroze zdravlje ljudi i
naruše stanje reka i drugih voda. Evropska komisija upravo zbog toga urbanizovane otpadne
vode smatra jednim od važnih izvora zagađenja kada se ne prikupljaju i ne prečišćavaju na
odgovarajući način.

Zato mi je zanimljivo da pogledamo kako se slični problemi rešavaju u Evropskoj uniji.
Šta rade zemlje Evropske unije?

U Evropskoj uniji postoji zajednički sistem pravila za upravljanje otpadnim vodama. Revidirana
Direktiva o tretmanu urbanih otpadnih voda stupila je na snagu 1. januara 2025. godine i
predviđa da se otpadne vode iz urbanih područja odgovarajuće prikupljaju i tretiraju.

Pravila se sada proširuju i na manja naselja, počevši od onih sa više od 1.000 stanovnika.
To ne znači da je svaka reka u Evropi savršeno čista. Ali znači da se problem kanalizacije ne
posmatra kao nešto sa čim građani jednostavno moraju da žive.

Dobar primer dolazi iz Slovenije. U mestu Breginj, u opštini Kobarid, izgrađen je sistem za
prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda čiji je jedan od ciljeva zaštita sliva reke Nadiže, koja
se nalazi u području Natura 2000. Projekat je finansiran i kroz sredstva Evropske unije.
Postoje i drugačiji, inovativni modeli.

U holandskom gradu Sneeku uveden je decentralizovani
sistem u kojem se otpadne vode prikupljaju i prečišćavaju lokalno, a nakon tretmana voda može
ponovo da se koristi ili bezbedno ispusti u površinske vode. Sličan koncept primenjen je i u
švedskom Helsingborgu.

Evropska komisija navodi i da su velike investicije u sisteme za prikupljanje i prečišćavanje
otpadnih voda tokom prethodnih decenija doprinele poboljšanju kvaliteta evropskih reka i jezera.
Šta bi to moglo da znači za Majdanpek?

Ne mislim da je realno očekivati da se problem koji se godinama stvarao reši preko noći. Ali
mislim da je realno očekivati plan.

Prvo bi trebalo tačno utvrditi gde sve kanalizacija završava u Pek-u, koliko takvih ispusta postoji
i kakav je njihov uticaj na vodu. Zatim napraviti projekat kojim bi se otpadne vode prikupile i
prečišćavale pre nego što dođu do reke.

I najvažnije – građani bi trebalo da znaju koliko takav projekat košta, koliko novca je do sada
potrošeno na kanalizacionu infrastrukturu, šta je urađeno i kada bi problem mogao da bude rešen.
Jer Pek nije samo kanal kroz koji prolazi otpadna voda.

To je reka koja je ovom kraju dala ime, istoriju i bogatstvo. Reka iz koje se nekada vadilo zlato.
A danas smo došli do toga da deca u njoj pecaju, dok se istovremeno pitamo šta sve u nju
dospeva.

Mislim da je vreme da prestanemo da se pitamo da li Pek može da bude čist i počnemo da
pitamo kada ćemo ga takvim napraviti.

---

Projekat „GenZ priča“ sprovodi se u okviru programa „Iz EUgla“, koji je podržan od strane Evropske unije, a koji sprovodi Zaječarska inicijativa zajedno sa svojim partnerima: Fondacijom Jelena Šantić iz Beograda, organizacijom Pro.Tok 21 iz Smedereva, Centrom za razvoj lokalnih medija iz Požarevca i Centrom lokalne demokratije – LDA iz Knjaževca.

Za sadržinu ovog teksta isključivo je odgovoran Majdanpek Info  i ta sadržina nužno ne izražava zvanične stavove Evropske unije.