Korinđanje na Badnje veče: Majdanpek čuva duh stare tradicije
U Majdanpeku i okolnim selima Badnje veče i danas ima poseban, prepoznatljiv duh. Dok se u domovima priprema posna večera i pali badnjak, ulice ožive uz jedan od najstarijih i najlepših običaja istočne Srbije – korinđanje.
Na Badnje veče, deca i mladi se okupljaju, maskiraju i u manjim grupama obilaze kuće, idući od vrata do vrata i pevajući tradicionalne pesmice. Domaćini ih dočekuju sa osmehom i daruju bombonama, jabukama, narandžama, orasima i drugim sitnicama, verujući da time u kuću unose sreću, zdravlje i blagostanje.
Posebnu simboliku u ovom običaju imaju štapovi koje korinđaši nose sa sobom. Ti štapovi nisu obični – oni su posebno pripremljeni i ukrašeni, često grančicama, trakama, papirom ili suvim plodovima. U narodnom verovanju, štap predstavlja znak puta, zaštite i blagoslova, a u Majdanpeku se i danas prenosi znanje kako se takvi štapovi prave i ukrašavaju, baš kao što su to činili naši stari.
Jedna od pesmica koja se tradicionalno peva u ovom kraju glasi:
„Ja sam Božić bata,
nosim kitu zlata
da okitim vaša vrata.
Ako nećeš ništa dati,
ja ću Božić proterati.“
Ove stihove domaćini dočekuju sa smehom i radošću, znajući da je u pitanju stari običaj koji simbolično poziva na darežljivost i gostoprimstvo. Pesma nije pretnja, već duhovita čestitka, puna narodnog duha i običajnog značenja.
Za razliku od mnogih sredina gde su ovakvi običaji vremenom nestali ili se sveli na simboliku, Majdanpek i okolna sela i dalje aktivno čuvaju korinđanje. Ovde ono nije folklorna predstava, već živa tradicija koju deca uče od starijih, a komšije zajednički održavaju.
U vremenu kada se mnogi stari običaji zaboravljaju, Majdanpek ostaje primer da se tradicija može sačuvati – jednostavno, dostojanstveno i u duhu zajedništva. Korinđanje na Badnje veče nije samo sećanje na prošlost, već dokaz da praznici i danas mogu imati isto značenje kakvo su imali nekada: radost, solidarnost i poštovanje među ljudima.
Foto: Dnevni list Danas
