Iz Majdanpeka ka Evroviziji: GEMINNI za naš portal o svojoj pesmi “Metar sreće”

Majdanpek ovih dana ima poseban razlog za ponos. Brat i sestra iz našeg grada, Nemanja i Nataša Erić, autori su pesme koja se takmiči na nacionalnom izboru za predstavnika Srbije za pesmu Evrovizije. Njihova numera već privlači pažnju publike, a podrška iz rodnog grada ne izostaje.

U razgovoru za naš portal govorili su o tome kako je nastala pesma, koliko im znači zajednički rad i kakva su očekivanja pred jedno od najgledanijih muzičkih takmičenja u Evropi. Od porodične ideje do velike scene – njihova priča pokazuje da i mali gradovi imaju velike talente.

Ispod možete pročitati odgovore Nataše i Nemanje na deset pitanja koja smo im dostavili. Oni su govorili o nastanku pesme „Metar sreće“, radu i inspiraciji, iskustvima iz Majdanpeka, saradnji brata i sestre, planovima za budućnost i značaju podrške publike i lokalne zajednice.

---

1. Kako je nastala pesma „Metar sreće“ i u kom trenutku ste shvatili da ima potencijal za Evroviziju?

Pesma je nastala krajnje spontano. Nemanja mi je preko WhatsApp-a poslao gitarski rif koji mi se na prvu svideo. Ja sam odmah otpevala melodiju i napisala strofe, i onda smo kroz poruke nastavili da razmenjujemo ideje. Sve je zapravo nastalo u tom dopisivanju – slali smo jedno drugom glasovne poruke, predloge za tekst, neke izmene, predloge za melodiju refrena, za tekst refrena…

I posle nekih sat vremena dopisivanja pesma je već bila gotova. Na samom početku pesma je bila akustična i više je zvučala kao balada. Međutim, kada je Nemanja uradio potpuno novi aranžman, ovaj koji danas svi mogu da čuju, pesma je dobila novo odelo i drugačiji vajb. Tada smo shvatili da ima energiju za PZE, a zašto da ne i za Evroviziju.

2. Koliko je Majdanpek prisutan u vašem radu i da li vas je odrastanje ovde na neki način oblikovalo kao umetnike?

Majdanpek je važan deo naše priče. Nemanja i ja smo tamo odrasli i proveli detinjstvo i tu su se desili naši prvi muzički koraci – školske priredbe, lokalni koncerti i prvi javni nastupi. Ta iskustva su nam u tim godinama mnogo značila i sigurno su uticala na to kako smo se kasnije formirali kao umetnici.

Tokom odrastanja smo delili sobu i tu smo prvi put zajedno slušali muziku, provodili vreme, ponekad svirali i pevali. Danas je zanimljivo što ponovo stvaramo muziku u Nemanjinoj sobi, koja je sada studio. Na neki način, sve se zaokružilo – od dečje sobe u Majdanpeku do pesama koje danas delimo sa publikom.

3. Kako izgleda kreativni proces u porodici i da li je teže ili lakše raditi sa nekim ko vas tako dobro poznaje?

Sve zavisi od trenutka i energije, i naravno od drugih obaveza. Nekada nam sve ide od ruke i inspiracija je tu, a nekada to nije slučaj.

A što se tiče saradnje između brata i sestre… Mislim da je to isto kao i u bilo kom bratsko-sestrinskom odnosu – nismo baš uvek skladni, ali znamo kako da izađemo nakraj jedno sa drugim i to ceo proces čini zabavnim. Nekada se smejemo, nekada raspravljamo, ali na kraju uvek stvorimo nešto što funkcioniše.

4. Šta za vas lično znači „metar sreće“ – da li je to emocija, stanje duha ili konkretna životna borba?

„Metar sreće“ za nas je sve ono što stoji u pitanju i više od toga. Nekako je to mera malih pobeda i velikih osećanja, ono što nas pokreće i inspiriše da nastavimo dalje svakog sledećeg dana.

To je i podsetnik da cenimo trenutke koji prolaze i da u svemu što radimo tražimo ono što nas čini istinski srećnim.

5. Takmičenje za pesmu kandidata Srbije za  Evroviziju je velika scena i veliki pritisak – da li vas više raduje sam nastup ili mogućnost da pesma stigne do Evrovizije?

Za nas je, iskreno, važniji sam nastup. PZE je velika scena i svakako je pritisak prisutan, ali najviše nas raduje ta energija koju možemo da prenesemo publici kada pesmu izvodimo uživo. Volimo da čujemo povratne reakcije, da vidimo kako ljudi reaguju na ono što smo stvarali. Energija publike nas dodatno pokreće.

Naravno, mogućnost da pesma stigne do Evrovizije je neverovatna i svakako motiviše, ali za nas je srž iskustva upravo u izvođenju – u emociji, energiji i kontaktu s ljudima na sceni.

6. Ako „Metar sreće“ ode korak dalje, kako zamišljate nastup na Evroviziji – da li već imate neku viziju scenskog nastupa?

Ako „Metar sreće“ ode korak dalje i stigne na Evroviziju, sigurno će sve izgledati drugačije nego što možemo sada da zamislimo, jer tamo rade veliki timovi i stručnjaci koji osmišljavaju svaki detalj nastupa.

Za PZE smo sve radili sami – od muzike, teksta i aranžmana, do samog snimanja pesme u našem sobnom studiju, kao i nastupa i ostalih finesa, jer smo želeli da u fokusu budu naša muzika i naš rad. Naravno, kada bi se spojila naša energija sa timom i velikom produkcijom, nastup bi dobio potpuno novu dimenziju.

7. Koliko vam znači podrška ljudi iz Majdanpeka i istočne Srbije u ovom trenutku?

Podrška ljudi iz Majdanpeka i Istočne Srbije nam mnogo znači. U proteklih par dana, od kada je izašla pesma, javilo nam se mnogo ljudi. Neke znamo lično, neke iz viđenja, neke i ne poznajemo, ali svi su napisali lepu poruku, pohvalili pesmu i pružili podršku.

Verujemo da dosta ljudi nije znalo da se zajedno bavimo muzikom i da imamo duo. Posebno želimo da se zahvalimo direktoru OŠ „Velimir Markićević“ Marku Cokiću, koji nam je ustupio sportsku salu kao prostor za vežbanje.

8. Šta biste poručili mladima iz manjih sredina koji sanjaju velike muzičke snove, ali često misle da je to nemoguće?

Mislim da je važno da mladi iz manjih sredina shvate da mesto iz kog dolaze ne određuje njihove domete. Mala sredina ne mora da bude prepreka. Danas je mnogo toga dostupnije nego ranije i zaista je moguće usavršavati se i predstaviti svoj rad bez obzira na to odakle si.

Nezahvalno je da mi govorimo o nekoj velikoj karijeri, jer smo i sami tek na početku i još imamo mnogo toga da uradimo i dokažemo, pre svega sebi. Ali ono u šta verujemo jeste da su, bez obzira na sredinu, presudni rad, upornost i iskrena ljubav prema onome što radiš. Kada to postoji, put se vremenom otvara.

9. Bez obzira na ishod ovog takmičenja – šta je sledeći korak za vas, i možemo li uskoro da očekujemo nove pesme?

Za nas je ovo svakako jedan važan korak i neka vrsta odskočne daske ka daljem radu. Nadamo se da ćemo kroz ovo iskustvo pridobiti novu publiku i da će ljudi upoznati naš prethodni rad.

Sledeći prirodan korak za nas bio bi samostalni koncert. Što se novih pesama tiče, na njima uvek radimo. Već postoje neke koje čekaju da im se posvetimo čim prođe PZE. Fokus nam je na novoj muzici, nastupima, festivalima i na tome da polako gradimo svoj muzički identitet i put.

10. Da li planirate nastup u Majdanpeku?

Zašto da ne? Verujem da sada dosta Majdanpečana zna za nas i našu muziku, i bilo bi nam drago da to podelimo i uživo sa njima. Svakako smo otvoreni za tu ideju, a pred nama su proleće i leto – lepše vreme i period kada se organizuju razni događaji i koncerti.