Grad bez mesta za mlade
Kada si mlad i živiš u Majdanpeku, jedno pitanje se samo nameće:
Gde da odemo?
Ne mislim na kafić. Ne mislim na to da sednemo negde na piće.
Mislim na mesto koje je napravljeno za nas.
Mesto gde možemo da se okupimo, razgovaramo, učimo nešto novo, organizujemo radionicu, pogledamo film, odigramo društvenu igru, napravimo izložbu, održimo koncert ili jednostavno provedemo nekoliko sati sa vršnjacima.
Takvog mesta u Majdanpeku nema.
Nemamo omladinski centar. Nemamo bioskop. Nemamo pozorište. Nemamo prostor koji je namenjen mladima i u kojem bi mladi mogli sami da organizuju svoje aktivnosti.
I kada to izgovorim naglas, shvatim koliko je to zapravo veliki problem.
Jer mladost nije samo period života koji treba „nekako pregurati“ dok ne odrastemo i zaposlimo se.
Mladi ljudi imaju ideje. Imaju energiju. Žele da stvaraju, da se druže, da nauče nešto novo i da budu deo zajednice.
Ali za sve to potreban je prostor.
Gde onda mladi odlaze?
Ako želimo da pogledamo film, nema bioskopa.
Ako želimo da pogledamo predstavu, nemamo pozorište.
Ako želimo da organizujemo radionicu ili predavanje, nemamo omladinski centar.
Ako želimo da napravimo izložbu, koncert ili neku drugu kulturnu aktivnost, često moramo da tražimo prostor koji nije namenjen tome.
Na kraju se sve svodi na nekoliko kafića, parkove, ulice ili privatne stanove.
Naravno, nije ništa loše u tome da mladi sede u kafiću ili provode vreme napolju.
Problem nastaje kada je to praktično jedini izbor.
Grad koji želi da zadrži mlade mora da im ponudi više od škole, posla i autobusa za Beograd, Bor ili neki drugi grad.
Mora da im ponudi razlog da ostanu.
Kako to izgleda u Evropskoj uniji?
U Evropskoj uniji postoji čitava politika usmerena na uključivanje mladih u društvo i stvaranje prostora u kojima oni mogu da učestvuju.
Jedan od primera je program Erasmus+, koji pored obrazovanja i mobilnosti podržava i aktivnosti mladih, omladinske organizacije i projekte u kojima mladi učestvuju u svojim zajednicama.
Još konkretniji primer predstavljaju omladinski centri.
U mnogim evropskim gradovima postoje prostori u kojima mladi mogu besplatno ili uz minimalne troškove da koriste prostor za druženje, radionice, kulturne aktivnosti, savetovanje i različite projekte.
Takav prostor ne mora da bude ogroman.
Ne mora da bude luksuzan.
Važno je da postoji i da mladi imaju mogućnost da odlučuju šta će se u njemu raditi.
Dobar primer dolazi iz Slovenije. Mreža Mladinski centri okuplja centre namenjene mladima širom zemlje. Oni nude različite aktivnosti, od neformalnog obrazovanja i informisanja do kulturnih, društvenih i kreativnih programa. Slovenačka država omladinske centre prepoznaje kao deo omladinske politike.
U Portugalu postoje Youth Spaces / Espaços Jovem, lokalni prostori u kojima mladi mogu da dobiju informacije, učestvuju u aktivnostima i koriste prostor za različite oblike druženja i razvoja.
Poenta nije u tome da Majdanpek treba da kopira neki evropski grad.
Poenta je da možemo da vidimo da postoji drugačiji način razmišljanja.
A šta bi bilo kada bismo imali jedan takav prostor?
Zamislimo da u Majdanpeku postoji prostor u koji mlada osoba može da uđe posle škole ili posla.
Da tamo postoji nekoliko računara i internet.
Mala sala za radionice.
Prostor za muziku.
Biblioteka ili kutak za čitanje.
Projektor na kojem jednom nedeljno možemo da gledamo film.
Mesto gde neko može da nauči kako da napravi fotografiju, snimi video, vodi društvene mreže, napiše tekst ili pokrene svoj projekat.
Mesto gde mladi mogu da organizuju debatu o problemima u gradu.
I možda najvažnije – mesto gde mogu samo da budu zajedno.
Takav prostor ne bi rešio sve probleme mladih u Majdanpeku.
Ne bi zaustavio svakoga ko želi da ode.
Ali bi poslao jednu važnu poruku:
Ovaj grad računa na mlade.
Mislim da je to ono što nam trenutno najviše nedostaje.
Ne još jedno obećanje da će mladi jednog dana imati više sadržaja.
Nego konkretno mesto koje možemo da otvorimo, uredimo i napunimo ljudima i idejama.
Jer ako mlade stalno pitamo zašto odlaze iz Majdanpeka, možda bi prvo trebalo da ih pitamo:
Šta biste ovde radili kada biste imali mesto za to?
Možda bismo dobili mnogo više odgovora nego što očekujemo.
Projekat „GenZ priča“ sprovodi se u okviru programa „Iz EUgla“, koji je podržan od strane Evropske unije, a koji sprovodi Zaječarska inicijativa zajedno sa svojim partnerima: Fondacijom Jelena Šantić iz Beograda, organizacijom Pro.Tok 21 iz Smedereva, Centrom za razvoj lokalnih medija iz Požarevca i Centrom lokalne demokratije – LDA iz Knjaževca.
Za sadržinu ovog teksta isključivo je odgovoran Majdanpek Info i ta sadržina nužno ne izražava zvanične stavove Evropske unije.
