Petar Đurić predao listu sa samo 9 kandidata: Šta bi to moglo da znači?
Izborna lista „Ćale ovo je za tebe – Petar Đurić – premijer Srbije“ ima svega devet kandidata za narodne poslanike, iako se na parlamentarnim izborima bira 250 poslanika. Zbog toga se otvara pitanje koliko je realno da lista sa ovakvim brojem kandidata ostvari cilj koji joj stoji u samom nazivu – da njen nosilac Petar Đurić postane premijer Srbije.
Pokret „Ćale, ovo je za tebe“ predao je 25. septembra Republičkoj izbornoj komisiji izbornu listu za vanredne parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar. Prema izveštajima medija, uz listu je predato 10.200 overenih potpisa podrške, dok je RIK naknadno utvrdio da je 10.007 potpisa pravno valjano. Lista je 26. septembra proglašena za izbornu listu broj 13.
Međutim, ono što posebno privlači pažnju jeste broj kandidata.
Na zvanično predatoj listi nalazi se svega devet kandidata. Među njima su Gordana Đurić, Milan Vukelić, Saša Stefanović iz Rudne Glave, Dina Milić, Zoran Anđić, Stefan Vukelić, Ester Nhapulo Anđić, Petar Đurić i Dušica Milovanović.
Devet kandidata za 250 poslaničkih mesta
Narodna skupština Srbije ima 250 poslanika, a izborni sistem predviđa proporcionalnu raspodelu mandata. Na izbornoj listi može biti najviše 250 kandidata, koliko se i bira poslanika. Mandati se raspodeljuju D’Ontovim sistemom, a zatim se dodeljuju kandidatima sa konkretne liste prema njihovom redosledu.
Zakon pritom izričito predviđa situaciju u kojoj izbornoj listi pripadne više mandata nego što na njoj ima kandidata. U tom slučaju mandati koji ne mogu biti dodeljeni toj listi prelaze na listu sa sledećim najvećim količnikom.
To znači da bi lista Petra Đurića, sa sadašnjih devet kandidata, mogla da dobije najviše devet poslaničkih mandata, bez obzira na broj glasova koji bi osvojila.
Drugim rečima, čak i hipotetički scenario u kojem bi ova lista dobila ogroman broj glasova ne bi mogao rezultirati time da svih 250 poslaničkih mesta budu popunjena kandidatima sa liste „Petar Đurić – premijer Srbije“.
Može li Petar Đurić ipak postati premijer?
Sam naziv liste predstavlja politički cilj, ali izborni sistem funkcioniše drugačije.
Predsednika Vlade ne biraju građani neposredno. Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike nakon konsultacija sa predstavnicima izbornih lista, a Narodna skupština bira Vladu većinom glasova svih narodnih poslanika. Za izbor Vlade potrebna je podrška najmanje 126 od ukupno 250 poslanika.
Zato lista sa devet kandidata sama po sebi ne može obezbediti 126 poslaničkih mesta, čak ni u hipotetičkom slučaju da osvoji većinu glasova birača. Teoretski, Petar Đurić bi mogao da bude kandidat za premijera i u koalicionom dogovoru sa drugim poslaničkim grupama, ali to je potpuno drugačiji scenario od onoga koji sugeriše sam naziv izborne liste.
„Na 1,6 odsto, nadamo se na tri“
Posebno je zanimljiva izjava Petra Đurića prilikom predaje liste.
Prema izveštaju portala Direktno, Đurić je rekao da se prema istraživanjima njegova lista trenutno nalazi na oko 1,6 odsto podrške i da se nada da će doći do tri odsto, zbog čega su, kako je naveo, stavili devet ljudi na listu.
Ta izjava daje jedno moguće objašnjenje zbog čega lista nema 250 kandidata. Međutim, istovremeno otvara i pitanje političke logike ovakvog nastupa.
Ako je cilj samo prelazak izbornog cenzusa i ulazak ograničenog broja poslanika u Skupštinu, naziv „Petar Đurić – premijer Srbije“ ostaje znatno ambiciozniji od kapaciteta same liste.
Lista kandidata:
- Gordana Đurić, profesorka iz Majdanpeka sa prebivalištem u Beogradu. Majka Petra Đurića.
- Milan Vukelić, diplomirani pravnik iz Sombora.
- Saša Stefanović, vozač iz Rudne Glave.
- Dina Milić, preduzetnica iz Beograda.
- Zoran Anđić, sportski trener iz Beograda.
- Stefan Vukelić, preduzetnik iz Beograda.
- Ester Nhapulo Anđić diplomirani inženjer iz Beograda.
- Petar Đurić, sportski trener iz Beograda i kandidat ove liste za premijera Srbije.
- Dušica Milovanović, studentkinja iz Čačka.
Šta se događa ako lista ne pređe cenzus?
Prema važećim pravilima, u raspodeli mandata učestvuju liste koje osvoje najmanje tri odsto glasova birača koji su glasali. Ako neka lista ostane ispod tog praga, njeni glasovi se ne pretvaraju direktno u mandate i ne „prebacuju“ se automatski nekoj drugoj listi. Umesto toga, mandati se raspodeljuju među listama koje ispunjavaju uslov za učešće u raspodeli.
Upravo zato se postavlja političko pitanje o efektu liste koja se nalazi blizu cenzusa.
Ako birač koji bi inače glasao za neku drugu opozicionu ili alternativnu listu svoj glas usmeri ka Đurićevoj listi, a ona ostane ispod tri odsto, taj glas neće proizvesti poslanički mandat. Posredno, takva situacija može uticati na raspodelu mandata u korist drugih lista koje pređu cenzus.
Da li je to i stvarna politička svrha ove liste – nije moguće utvrditi samo na osnovu njenog broja kandidata ili izbornih rezultata. Za takvu tvrdnju bili bi potrebni dokazi o nameri organizatora.
Ipak, činjenice otvaraju pitanje koje će biti zanimljivo pratiti tokom kampanje:
Zašto lista koja u svom nazivu ima cilj „Petar Đurić – premijer Srbije“ izlazi na parlamentarne izbore sa samo devet kandidata od mogućih 250?
I još važnije – šta će se dogoditi sa glasovima njenih birača ukoliko lista ostane ispod cenzusa, odnosno kome će ti glasovi, kroz sistem raspodele mandata, indirektno povećati broj poslaničkih mesta?
Za sada je činjenica samo jedno: Petar Đurić na izbore izlazi sa listom koja ima devet kandidata, dok se za 250 mesta u Narodnoj skupštini takmiči znatno širi broj lista. RIK je njegovu listu proglasio 26. septembra, nakon što je utvrdio da ispunjava zakonske uslove.
Foto: Petar Đurić/Facebook
