Da li treba čestitati Vodovodu što građani imaju vodu? Između zahvalnosti i obaveze javnog preduzeća

Majdanpek ove godine, bar kada je reč o planskim letnjim restrikcijama, nije suočen sa scenarijem koji je građanima prethodnih godina bio dobro poznat – višesatnim ili višednevnim obustavama vodosnabdevanja. Na društvenim mrežama zbog toga se pojavila zanimljiva polemika: da li JP „Vodovod“ Majdanpek treba pohvaliti i čestitati mu na tome što restrikcija nema, ili je redovno snabdevanje vodom jednostavno posao koji ovo preduzeće mora da obavlja?

Jedni građani smatraju da treba reći „bravo“ kada se nešto uradi dobro. Drugi odgovaraju – nema potrebe čestitati preduzeću što građanima obezbeđuje uslugu za koju mu ti isti građani plaćaju.

I jedni i drugi imaju deo argumenta. Međutim, kada govorimo o javnom preduzeću, postoji jedna važna razlika.

Vodosnabdevanje nije usluga iz dobre volje

JP „Vodovod“ Majdanpek na svojoj zvaničnoj internet stranici navodi da je osnovano radi obavljanja komunalnih delatnosti, među kojima su snabdevanje vodom za piće i odvođenje otpadnih voda, kao delatnosti od opšteg interesa, sa ciljem urednog zadovoljavanja potreba korisnika.

I Zakon o javnim preduzećima propisuje da se javna preduzeća osnivaju, između ostalog, radi trajnog obavljanja delatnosti od opšteg interesa i redovnog zadovoljavanja potreba korisnika.

Drugim rečima, građanin koji dobija vodu iz gradskog vodovoda ne dobija poklon.

On je korisnik komunalne usluge.

Plaća račun.

A zauzvrat očekuje da sistem funkcioniše.

Zato bi bilo neobično da se javnom preduzeću čestita zato što je tokom jedne godine uspelo da obezbedi ono zbog čega postoji.

Da li to znači da Vodovod ne treba pohvaliti?

Ne.

I upravo tu treba napraviti razliku.

Radnicima koji svakodnevno održavaju mrežu, otklanjaju kvarove, rade na postrojenjima, kontrolišu vodu i izlaze na teren svakako treba odati priznanje kada svoj posao obavljaju dobro.

To je normalno i ljudski.

Ali pohvala zaposlenima nije isto što i čestitka javnom preduzeću zato što je ispunilo osnovnu svrhu svog postojanja.

Ako vodoinstalater izađe na teren usred noći i otkloni kvar kako bi nekoliko stotina domaćinstava što kraće bilo bez vode – to je za pohvalu.

Ako laboratorijski radnici svakodnevno kontrolišu kvalitet vode – to je za pohvalu.

Ako ekipe Vodovoda uspeju da saniraju ozbiljan problem pre nego što dođe do većег poremećaja u снабдевању – и то је за pohvalu.

Ali činjenica da građani 2026. godine imaju vodu iz slavine ne bi trebalo da bude predstavljena kao vanredan uspeh koji zaslužuje čestitke.

To bi trebalo da bude standard.

Problem nastaje kada se standard pretvori u „uspeh“

Zamislimo da građani jedne godine imaju česte restrikcije.

Sledeće godine restrikcija nema.

Naravno da će građani to primetiti i biti zadovoljni.

Ali ako iz toga napravimo priču da javno preduzeće treba posebno čestitati zato što je uspelo da obezbedi redovno snabdevanje, postoji opasnost da se spusti lestvica onoga što smatramo normalnim funkcionisanjem sistema.

A građani ne bi trebalo da budu zadovoljni samo time što nije bilo najgoreg scenarija.

Od javnog preduzeća treba očekivati više:

• kontinuirano vodosnabdevanje;
• zdravstveno ispravnu vodu;
• pravovremeno obaveštavanje građana;
• brzo otklanjanje kvarova;
• održavanje i modernizaciju infrastrukture;
• transparentno poslovanje;
• racionalno upravljanje novcem;
• planiranje unapred, a ne reagovanje tek kada problem nastane.

Zvanična dokumentacija JP „Vodovod“ pokazuje da preduzeće i za 2026. godinu ima planirane nabavke i aktivnosti povezane sa sistemom vodosnabdevanja, uključujući električnu energiju, laboratorijska ispitivanja vode i opremu za dezinfekciju.

To je upravo ono što bi trebalo da bude predmet javne pažnje – ne samo da li je bilo restrikcija, već šta je urađeno da ih ne bude ni naredne godine.

Majdanpek dobro zna šta znači kada sistem ne funkcioniše

Ovo pitanje nije teorijsko.

Majdanpečani su prethodnih godina imali priliku da vide šta se dešava kada sistem vodosnabdevanja dođe pod veliki pritisak.

U avgustu 2024. godine Majdanpek se nedeljama suočavao sa restrikcijama vode, dok je tadašnje rukovodstvo Vodovoda objašnjavalo da bi bez uvođenja restrikcija situacija mogla biti još teža.

Tokom 2025. godine iz Vodovoda je takođe upućivan apel građanima da racionalno troše vodu kako bi se izbegle restrikcije.

Zato je razumljivo što građani danas primećuju kada restrikcija nema.

Ali upravo zbog iskustva iz prethodnih godina treba postaviti i sledeće pitanje:

Šta je urađeno da se isti problem ne ponovi?

To je mnogo važnije pitanje od toga da li treba nekome čestitati.

Građani nisu tu da budu zahvalni što sistem funkcioniše

Ovo možda zvuči grubo, ali javni interes upravo zbog toga postoji.

Građanin ne bi trebalo da bude u situaciji da se oseća posebno zahvalnim zato što mu iz slavine teče voda.

On bi trebalo da smatra normalnim da voda teče.

Kao što očekuje da radi ulična rasveta, da se odvozi smeće, da kanalizacija funkcioniše i da javne službe odgovaraju kada postoji problem.

To ne znači da treba biti nezahvalan.

Naprotiv.

Treba pohvaliti dobro obavljen posao, ali ne treba odustati od prava da se od javnih preduzeća očekuje još bolji posao.

Jer javno preduzeće nije privatna kompanija koja nam čini uslugu iz ljubaznosti.

Ono postoji upravo zbog građana.

Pohvala – da. Čestitka za obavljanje osnovne delatnosti – ne nužno.

Možda je zato najpošteniji zaključak ove polemike veoma jednostavan:

Ako je JP „Vodovod“ Majdanpek ove godine uspelo da izbegne letnje restrikcije – građani imaju puno pravo da budu zadovoljni.

Ako su radnici Vodovoda svojim radom doprineli tome – treba ih pohvaliti.

Ali nema potrebe da se od činjenice da građani imaju redovno vodosnabdevanje pravi nešto što je ravno vanrednom uspehu.

Jer cilj javnog preduzeća nije da jednog leta građanima „pokloni“ vodu bez restrikcija.

Cilj je da građani vodu imaju – svakog dana, svake godine.

A kada sistem funkcioniše kako treba, možda je najbolji kompliment upravo to što građani nemaju razlog da o njemu razmišljaju.

Voda teče. Sistem radi. To je standard koji treba čuvati, unapređivati i podrazumevati – a ne tek povremeno slaviti.

FOTO: Screenshot/ Radio televizija Majdanpek