Ko će raditi u Majdanpeku? Problem koji postaje veći od budžeta i politike
Dok se u javnosti često govori o budžetu, investicijama i infrastrukturnim projektima, jedan problem u Majdanpeku iz godine u godinu postaje sve izraženiji – nedostatak stručnih kadrova. O tome svedoče i nedostatak lekara, mladih koji biraju da već posle osnovne škole nastave obrazovanje u drugim gradovima ali i da pojedina javna preduzeća ne uspevaju da pronađu radnike za zanimanja bez kojih njihov rad postaje otežan.
Jedan od primera je Javno stambeno preduzeće, koje se suočava sa problemom pronalaženja limara, bravara i električara. Reč je o zanimanjima koja su neophodna za svakodnevno funkcionisanje preduzeća, održavanje infrastrukture i rešavanje problema građana. Međutim, uprkos potrebi za ovim profilima i konkuurentnim uslovima rada, zainteresovanih kandidata gotovo da nema.
Problem se ne završava na zanatskim zanimanjima. Sve je teže pronaći i visokoobrazovane kadrove spremne da preuzmu odgovorne funkcije u javnim preduzećima i ustanovama. Slična situacija je i u lokalnoj samoupravi, koja pojedina radna mesta ne uspeva da popuni upravo zbog nedostatka odgovarajućih kandidata. Zbog toga pojedina odeljenja u Opštinskoj upravi ne mogu da rade ili rade otežano.
Sličan izazov prisutan je i u zdravstvenom sistemu. Opšta bolnica i Dom zdravlja u Majdanpeku, i pored toga što lokalna samouprava obezbeđuje dodatne stimulacije za lekare kroz dotacije koje povećavaju primanja, kao i kroz obezbeđivanje stanova i savremenih uslova za rad, i dalje se suočavaju sa nedostatkom medicinskog kadra. Posebno je izražen problem dolaska i zadržavanja mladih lekara, iako su tehnički i organizacioni uslovi rada značajno unapređeni u odnosu na prethodne godine.
Šta je suština problema?
Na prvi pogled, postavlja se pitanje kako je moguće da kadrova nema, kada se svake godine školuju nove generacije studenata i srednjoškolaca. Odgovor je složeniji nego što izgleda.
Jedan od razloga svakako je dugogodišnja politika ograničenog zapošljavanja u javnom sektoru. Mnogi mladi ljudi godinama nisu imali priliku da se zaposle u lokalnim ustanovama i preduzećima, pa su svoje karijere gradili na drugim mestima. Kada se potreba za novim radnicima danas pojavi, kandidata jednostavno nema dovoljno.
Drugi problem je percepcija javnog sektora među mlađim generacijama. Nekada su poslovi u opštini, javnim preduzećima ili ustanovama važili za sigurno zaposlenje i bili među najpoželjnijim radnim mestima. Danas se situacija menja. Mladi se sve češće okreću privatnom sektoru, preduzetništvu ili radu za kompanije van svog mesta stanovanja, pa čak i van Srbije.
Na to se nadovezuje i pitanje političkog uticaja. Bez obzira na to da li su takve percepcije uvek opravdane, deo mladih ljudi smatra da stručnost nije jedini kriterijum za napredovanje i zapošljavanje u javnom sektoru. Takav utisak dodatno smanjuje interesovanje za karijeru u lokalnim institucijama.
Možda i najveći problem predstavlja činjenica da se značajan broj mladih nakon završetka studija ne vraća u Majdanpek. Tokom godina provedenih u većim univerzitetskim centrima, oni tamo stvaraju profesionalne i privatne veze, pronalaze posao i odlučuju da ostanu. Tako grad gubi upravo one ljude u čije je obrazovanje indirektno ulagao kroz obrazovni sistem.
Posledice ovakvog trenda već su vidljive. Nije više pitanje samo ko će voditi institucije ili javna preduzeća, već i ko će obavljati konkretne poslove na terenu. Ako nema električara, bravara, vodoinstalatera ili mašinskih tehničara, održavanje sistema postaje sve teže. Ako nema ekonomista, pravnika, inženjera i menadžera spremnih da preuzmu odgovornost, otežano je i upravljanje ustanovama i preduzećima.
Zbog toga pitanje kadrova postaje jedno od ključnih razvojnih pitanja Majdanpeka. Investicije, projekti i budžetska sredstva mogu da obezbede novu opremu i izgrade objekte, ali bez ljudi koji će njima upravljati i održavati ih, nijedna razvojna strategija ne može dati pune rezultate.
Kako rešiti problem?
Možda je zato vreme da se rasprava o razvoju opštine ne vodi samo kroz brojke i investicije, već i kroz pitanje kako zadržati mlade, kako ih motivisati da se vrate nakon školovanja i kako stvoriti uslove da javni sektor, uključujući i zdravstvo, ponovo postane privlačan onima koji u njemu žele da grade profesionalnu karijeru.
Rešenje problema nedostatka kadrova u Majdanpeku ne može biti jednostavno niti brzo, ali mora da se zasniva na kombinaciji dugoročnih mera koje istovremeno deluju na više nivoa. Prvi korak je aktivna politika zapošljavanja i jasna kadrovska strategija na nivou opštine, koja bi precizno definisala koja zanimanja nedostaju i kako ih obezbediti u narednim godinama.
Jedan od ključnih pravaca je jačanje sistema stipendija i studentskih ugovora, kroz koje bi se mladi iz Majdanpeka tokom studija finansijski podržavali uz obavezu da se nakon školovanja vrate i rade u svojoj sredini. Ovakav model već primenjuju neke lokalne samouprave u Srbiji i pokazuje određene rezultate, posebno u deficitarnim zanimanjima poput medicine, inženjerstva i nastavničkih profila.
Važan segment je i dodatno jačanje materijalnih i stambenih uslova. Iako opština već obezbeđuje određene stimulacije, poput subvencija za plate i stanova za lekare i stručni kadar, potrebno je proširiti ovakve mere i učiniti ih sistemski stabilnim, a ne povremenim ili projektnim. Stabilnost i dugoročna sigurnost često su presudni faktor u odluci mladih da ostanu u manjoj sredini.
Pored finansijskih mera, neophodno je raditi i na promeni percepcije javnog sektora. Transparentni konkursi, jasno definisani kriterijumi zapošljavanja i profesionalizacija upravljanja javnim preduzećima mogu značajno povećati poverenje mladih stručnjaka i smanjiti utisak da su napredovanje i zapošljavanje isključivo vezani za vanstručne faktore.
Na kraju, jedno od najvažnijih rešenja je razvoj lokalne zajednice u širem smislu. Kvalitet života – od kulturnih sadržaja, sporta, infrastrukture, do mogućnosti za privatni biznis – direktno utiče na to da li će mladi ostati ili se vratiti. Bez živog i funkcionalnog grada u kome ljudi vide perspektivu i van posla, nijedna kadrovska politika ne može dugoročno dati rezultat.
Foto: Screenshot/ Radio televizija Bor
