Zima pokazala slabosti! Da li je Majdanpek gurnut u grejnu krizu? Istina o prelasku sa mazuta na biomasu!

Prelazak sa mazuta na biomasu, konkretno drvnu sečku, u sistemu daljinskog grejanja u Majdanpeku predstavljen je kao moderan, ekološki i ekonomski isplativ potez. U teoriji, reč je o odluci koja ima smisla – naročito u opštini bogatoj šumskim resursima. Međutim, događaji tokom ove zime otvorili su ozbiljno pitanje: da li je Majdanpek bio tehnički i organizaciono spreman za ovakav prelazak?

Biomasa i niske temperature – mit ili problem?

Jedan od najčešćih argumenata koji se čuje u javnosti jeste da grejanje na biomasu nije pogodno za područja gde zimske temperature padaju i do –15 stepeni. Stručna praksa, međutim, pokazuje drugačije. Toplane na drvnu sečku godinama pouzdano rade u zemljama sa znatno oštrijim zimama – od Skandinavije do centralne Evrope.

To znači da problem nije u samom energentu, već u načinu na koji je sistem projektovan, opremljen i vođen.

Gde sistem može da zakaže?

Istraživanjem dostupnih informacija i razgovorima sa sagovornicima iz energetskog sektora, nameće se nekoliko ključnih tačaka rizika:

• Kvalitet drvne sečke – Ukoliko je sečka vlažna ili neujednačene granulacije, njena grejna moć opada, a u ekstremnim zimskim uslovima dolazi i do smrzavanja u transporterima.
• Nedostatak dovoljne rezerve goriva – U sistemima na biomasu neophodno je imati lager goriva za najmanje sedam do deset dana neprekidnog rada.
• Zavisnost od električne energije – Automatika, transportni sistemi i elektronika u toplanama na biomasu izuzetno su osetljivi na nestanke struje.
• Rezervni sistemi – U praksi, moderne toplane zadržavaju mazut ili gas kao pomoćni izvor u vanrednim situacijama.

Bez ovih elemenata, sistem postaje ranjiv upravo onda kada je najpotrebniji – tokom ekstremnih vremenskih uslova.

Mazut ili biomasa – pogrešna dilema

Važno je istaći da izbor nije morao biti isključiv. Mazut, iako skup i ekološki nepovoljan, decenijama je važio za stabilan i predvidiv energent. Biomasa, sa druge strane, nudi niže troškove i veću energetsku nezavisnost, ali zahteva znatno složenije upravljanje.

Stručnjaci ističu da mazut nije trebalo potpuno izbaciti, već zadržati kao rezervu. Time bi se izbegle situacije u kojima građani ostaju bez grejanja usled tehničkih ili logističkih problema.

Ključno pitanje odgovornosti

Ako je prelazak na biomasu bio strateška odluka – a sve ukazuje da jeste – onda se postavlja pitanje:

• Da li su obezbeđene dovoljne količine kvalitetne drvne sečke?
• Da li postoje zatvorena i adekvatna skladišta?
• Da li je sistem zaštićen od nestanaka električne energije?
• Da li postoji jasno definisan plan za vanredne situacije?

Bez javnih odgovora na ova pitanja, poverenje građana u sistem daljinskog grejanja ostaje ozbiljno poljuljano.

Zaključak

Prelazak na biomasu sam po sebi nije bio pogrešan potez – naprotiv, mogao je da predstavlja primer dobre prakse za celu istočnu Srbiju. Problem nastaje kada se dobra ideja sprovede bez potpune tehničke pripreme, rezervnih rešenja i transparentnosti.

Majdanpečani ne dovode u pitanje potrebu za modernizacijom i ekologijom. Ono što s pravom traže jeste pouzdanost sistema koji treba da obezbedi osnovnu životnu potrebu – toplotu. A u gradu gde zima ne prašta improvizaciju, svaka greška postaje ozbiljan društveni problem.