Potpara: Ne mora se živeti ali se mora kopati ako se želi živeti!
Kada se 2000-tih nadvila opasnost da se majdanpečki rudnik zatvori,a samim tim i grad ugasi,organizovali smo proteste,tražeći da se iznađe neko rešenje da se rudnik ne konzervira što se takođe predlagalo.
Trendovi sa bakrom nisu išli u prilog opstanku rudnika jer su troškovi proizvodnje premašivali cenu bakra. Pošto sam bio istaknuti sudionik događaja ukratko ću reći kako su tekli pregovori. Vlada premijera Đinđića je zastupala stanovište da je rudnik postao neisplativ,nerentabilan i bez perspektive.
Da je rudnik nedomaćinski raubovan i praktično došao u situaciju da je dalje iskopavanje ograničeno. Predstavnici rudnika i lokalne samouprave su se pozivali da rude ima na SEVERNOM REVIRU u velikim količinama i da država treba da investira u otvaranje novog rudokopa.
Tražilo se i molilo da se kopa, samo da rudnik ne prestane. Iz vlade su tvrdili da je to velika i neizvesna investicija za koju država nema sredstava. Očajnički se tražio izlaz samo da se ne zatvori i da praktično grad ne umre…
Majdanpek je mirisao na Blagojev Kamen, nad gradom je lebdela parola “KO POSLEDNJI IZAĐE NEK UGASI SVETLO”… Grad su novinari nazivali DOLINOM GLADI.
Srećom, odlučeno je da rudnik nastavi sa radom i pored nerentabilnosti uz nadu da će državne subvencije omogućiti da se dočeka neko bolje vreme…
Srećom i država je razumela naš očaj ali i želju da se i dalje ovde kopa, jer bez toga nema opstanka i života.
Teško je živeti pored rudnika, ali još teže bez rudnika.
Sa obe strane su bili ozbiljni pregovarači, od znanja i struke, dovoljno kvalifikovani da razumeju i vreme i situaciju…
Da bi Majdanpek živeo rudnik mora raditi. Da bi rudnik radio mora se kopati ruda tamo gde je ima. I moraju se uložiti ogromna sredstva. Država ta sredstva nije imala. Dakle došli su oni koji imaju i umeju. Zato i cenim one koji znaju i koji su oživeli nadu da će majdanpečki rudnik još dugo raditi, i da će Majdanpek živeti sa rudnikom i od rudnika… I da se oni crni oblaci slutnje od zatvaranja neće još dugo pojavljivati nad ovim gradom.
Svi problemi koji se javljaju tokom otvaranja rudokopa a koji su neminovni treba rešavati u hodu i sanirati u što većoj meri, jer kopanje rude nije isto što i uzgajanje cveća… SVE OSTALO JE DEČIJA IGRA I PERFORMANS.
Autor: Gorčilo Potpara
