Pomoć iz komšiluka osobama sa invaliditetom za glasanje: Šta svako od nas može da uradi?

Autorka Elena Premate u tekstu o kampanji „iz <3“ ukazuje na prepreke sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju tokom izbornog procesa i objašnjava kako podrška komšija može da im olakša ostvarivanje prava glasa.

Za neke osobe sa invaliditetom glasanje nije samo pitanje političkog izbora ili lične volje. Nepristupačnost predstavlja prepreku već na ulazu u zgradu u kojoj žive, na trotoaru, pa sve do ulaska u javne objekte i biračka mesta.

Arhitektonska nepristupačnost nije jedina teškoća. Zvučna signalizacija i taktilne staze za slepe i slabovide osobe nisu standard na koji se građani mogu osloniti, inkluzivni prostori prilagođeni osobama sa autizmom ili epilepsijom često nedostaju, a parking mesta za osobe sa invaliditetom nema dovoljno.

Ipak, postoji nešto čega treba da se podsetimo – snaga komšiluka.

Šta treba da znamo i šta možemo da uradimo?

Naša dužnost kao zajednice jeste da čuvamo autonomiju i dostojanstvo osoba sa invaliditetom. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom garantuje im prava, uključujući pravo na političko učešće i glasanje, ali se u praksi ljudi i dalje suočavaju sa brojnim preprekama.

Kako bismo stvarnost učinili boljom, ne smemo da pretpostavljamo da je svakoj osobi sa invaliditetom potrebna pomoć. Najbolje je da pitamo da li joj je podrška potrebna i na koji način.

Nekome će biti potreban prevoz, nekome oslonac pri kretanju ili stolica na kojoj može da se odmori. Nekome će značiti emocionalna podrška jer ga gužva ili jako svetlo uznemiravaju. Nekome, sa druge strane, neće biti potrebna nikakva pomoć.

Važno je i da imamo na umu da nije svaki invaliditet vidljiv. Autizam ne mora biti očigledan, kao što se spolja ne mora videti da osoba koristi medicinsko pomagalo, poput kese za urostomu. Tu su i negovatelji i negovateljice, koji i sami mogu imati invaliditet ili biti izloženi dodatnim teškoćama zbog brige o drugoj osobi.

Možda je nekome od njih potrebno da komšija pričuva dete ili osobu o kojoj brine dok odlazi na glasanje. Nekome će značiti da ga druga osoba prati, kako bi imala podršku ako se dete ili osoba koju neguje uznemiri.

Ponekad je upravo takva, jednostavna pomoć ono što omogućava nekome da ostvari svoje pravo.

Ko može da pomogne prilikom glasanja?

Važno je da znamo da izborna pravila omogućavaju biraču koji zbog invaliditeta ili nepismenosti ne može samostalno da glasa na propisan način da, pod zakonskim uslovima, povede pomagača po sopstvenom izboru.

Osobe koje zbog bolesti, invaliditeta ili starosti ne mogu da dođu na biračko mesto mogu, u skladu sa izbornim pravilima i propisanom procedurom, da zatraže glasanje van biračkog mesta.

Za to je potrebno blagovremeno kontaktirati nadležnu izbornu komisiju ili proveriti uputstva za konkretne izbore, jer rokovi i način prijavljivanja zavise od važećih pravila.

Kada birački odbor organizuje glasanje van biračkog mesta, njegovi ovlašćeni članovi dolaze kod birača, utvrđuju njegov identitet i sprovode propisanu proceduru. Birač popunjava glasački listić samostalno ili uz pomoć osobe koju je, u skladu sa zakonom, izabrao.

Podrška komšiluka može biti značajna i pre samog izbornog dana: od pomoći u pronalaženju informacija o proceduri do pružanja prevoza ili pratnje, ukoliko osoba to želi.

Zašto je važna pomoć iz komšiluka?

Nevena Tarlanović, osoba sa invaliditetom i osnivačica neformalne grupe „Sposobne politike“, govori o preprekama sa kojima se suočava tokom izbora.

„Kao osoba sa invaliditetom smatram da kao ni do sada, ni ovi predstojeći izbori nisu adekvatno prilagođeni osobama sa invaliditetom. Uprkos činjenici da osobe sa invaliditetom čine najbrojniju populaciju među vulnerabilnim društvenim grupama, malo je reći da je zanemarena njena bitnost kako u samim biračkim procesima, tako i sam čin glasanja na dan izbora. Da budem konkretna, kao korisnica hodalice biračka mesta su za mene misaona imenica u smislu arhitektonske pristupačnosti. Uliva mi optimizam solidarnost i senzibilisanost za probleme sa kojima se susreću ne samo osobe sa invaliditetom nego i stara lica kada se radi o arhitektonskoj pristupačnosti biračkih mesta“, navodi Tarlanović.

Stigma u vezi sa invaliditetom i dalje je prisutna u našem društvu. Neko će možda reći da mu pomoć nije potrebna jer se stidi da je zatraži ili ne želi da se oseća kao da zavisi od drugih.

Zato je važno graditi poverenje i zajednicu u kojoj se pomoć nudi pažljivo, bez nametanja i bez ugrožavanja nečije samostalnosti.

Ne radi se samo o izborima, već o razumevanju da su osobe sa invaliditetom ravnopravni članovi društva, a ne pasivni posmatrači stvarnosti. Bez njihovih iskustava i poznavanja prepreka sa kojima se suočavaju, teško je oblikovati socijalne politike koje odgovaraju potrebama građana.

Pomoć iz komšiluka ne može da zameni odgovornost institucija za pristupačne biračke objekte i ravnopravno učešće na izborima. Ona, međutim, može da bude važan korak ka zajednici u kojoj niko ne mora da odustane od svog prava zato što nema podršku koja mu je potrebna.

Autorka: Elena Premate

Tekst se prenosi u okviru kampanje „iz <3“, realizovane u saradnji sa BeFem kulturnim centrom.

Izvor: Elena Premate, materijal dostavljen redakciji Majdanpek Info.