Mogu li građani Majdanpeka da traže umanjenje ili poništenje računa za vodu?

Nakon što je voda u Majdanpeku juče proglašena neispravnom za piće, otvorilo se i praktično pitanje koje pogađa gotovo svako domaćinstvo: da li građani moraju da plate pun račun za uslugu koja nije pružena u punom kvalitetu, ili imaju pravo da traže umanjenje, pa čak i poništenje računa?

Kratak odgovor glasi: građani imaju osnov da traže umanjenje računa, ali potpuno poništenje za ceo mesec nije automatsko pravo i zavisi od okolnosti, trajanja problema i eventualnog postupka pred komunalnim preduzećem ili sudom.

Prema Zakonu o zaštiti potrošača, potrošač ima pravo na uredno i neprekidno snabdevanje uslugama od opšteg ekonomskog interesa odgovarajućeg kvaliteta po pravičnoj ceni. Zakon izričito propisuje i da pružalac takve usluge mora da održava kvalitet usluge u skladu sa zakonom, posebnim propisima i pravilima struke. Pošto je vodosnabdevanje upravo usluga od opšteg ekonomskog interesa, ova odredba je direktno važna za slučaj Majdanpeka.

Isti zakon dalje kaže da usluga nije saobrazna ugovorenoj ako po sadržini, kvalitetu i svrsi ne odgovara onome što je potrošaču obećano ili što se uobičajeno očekuje od te vrste usluge. Kada usluga nije saobrazna, potrošač može da zahteva da se ona dovede u red, a ako to nije moguće ili bi za pružaoca predstavljalo nesrazmerno opterećenje, može da traži umanjenje cene ili raskid ugovora. Upravo se tu nalazi najjači pravni osnov za zahtev građana da račun bude umanjen za period u kom voda nije bila ispravna za piće.

Drugim rečima, zakon ne kaže automatski: „račun se briše“, ali daje potrošaču pravo da traži da cena bude pravična u odnosu na kvalitet usluge koju je dobio. Ako je voda formalno isporučivana, ali nije mogla da se koristi za piće i pripremu hrane, onda se postavlja pitanje da li je usluga zaista pružena u punom obimu i punom kvalitetu. To je ključna tačka na kojoj bi građani mogli da zasnuju reklamacije.

Na to se nadovezuje i Zakon o obligacionim odnosima. On propisuje da poverilac može da traži ispunjenje obaveze, a ako dužnik obavezu ne ispuni ili zakasni sa njenim ispunjenjem, postoji pravo i na naknadu štete. U delu koji uređuje poslove sa nedostacima, zakon predviđa da naručilac može tražiti otklanjanje nedostatka, a ako to zahteva preterane troškove ili ne bude urađeno u primerenom roku, može tražiti sniženje naknade, raskid ugovora i naknadu štete. To znači da, pored zahteva za umanjenje računa, u određenim slučajevima može postojati i osnov za zahtev naknade štete, recimo ako su građani morali da kupuju flaširanu vodu ili da na drugi način obezbeđuju pijaću vodu.

Važna je i lokalna odluka u Majdanpeku. Odluka o snabdevanju vodom za piće i prečišćavanju i odvođenju atmosferskih i otpadnih voda iz 2022. godine propisuje da se tom odlukom obezbeđuje određeni obim, vrsta i kvalitet usluga, a u članu 59 navodi da je komunalno preduzeće dužno da obezbedi odgovarajući kvalitet vode i kvalitet pružene usluge, što podrazumeva zdravstvenu i higijensku ispravnost prema propisanim standardima i normativima. Ista odluka predviđa i da, kada dođe do poremećaja ili prekida u pružanju usluge, preduzeće mora odmah da preduzme mere za otklanjanje uzroka poremećaja i da na drugi način obezbedi zadovoljavanje potreba korisnika.

Međutim, ista lokalna odluka sadrži i jedno ograničenje: ona izričito propisuje da korisnik može da podnese prigovor na obračun u pisanoj formi najkasnije u roku od osam dana od prijema računa, a komunalno preduzeće mora da odgovori u roku od osam dana. To znači da građani koji žele da ospore konkretan račun ne bi trebalo da čekaju, već da, čim račun stigne, u roku ulože prigovor i pozovu se na neispravnost vode, nesaobraznost usluge i pravo na pravičnu cenu.

Zakon o zaštiti potrošača dodatno predviđa da potrošač može da izjavi reklamaciju i zbog pogrešno obračunate cene i drugih nedostataka, a trgovac je dužan da na reklamaciju odgovori najkasnije u roku od osam dana. Ako odgovor ne bude prihvatljiv, potrošač može da pokrene i vansudsko rešavanje potrošačkog spora, u kom je trgovac po zakonu obavezan da učestvuje.

Šta to znači u praksi? Najrealniji zahtev građana bio bi da traže proporcionalno umanjenje računa za dane u kojima voda nije bila za piće i kuvanje, odnosno za period u kom usluga nije imala propisani kvalitet. Potpuno poništenje računa za ceo mesec bilo bi teže izboriti, osim ako bi se dokazalo da usluga praktično nije ni pružena u svrsi za koju se naplaćuje ili da je neispravnost trajala toliko dugo da je suštinski obesmislila uslugu. Za takav ishod bi, po svemu sudeći, bio potreban ili sporazum sa preduzećem ili sudska odluka.

Da takvi zahtevi nisu bez osnova pokazuje i praksa iz drugih gradova. Portal B&F je još 2020. pisao da su pojedini građani u Srbiji dobijali sudske presude da ne moraju da plaćaju vodu lošeg kvaliteta, iako komunalne službe takve zahteve uglavnom osporavaju.

S druge strane, praksa nije ujednačena. U Novom Sadu je početkom 2025. „Vodovod“ saopštio da neće biti dodatnog umanjenja računa, uz obrazloženje da se naplaćuje samo stvarno utrošena voda i da će se restrikcije same odraziti kroz manju potrošnju. To pokazuje da komunalna preduzeća često zauzimaju usko, tehničko stanovište: ako je manje vode prošlo kroz vodomer, račun će biti manji; ako jeste prošlo, dodatni popust ne priznaju.

Ali postoji i drugačiji primer. Krajem februara ove godine lokalni mediji su objavili da će građanima Paraćina računi za vodu biti umanjeni za 30 odsto zbog tronedeljne neispravnosti vode. Taj slučaj pokazuje da umanjenje nije samo teorijska mogućnost, već i rešenje koje lokalna komunalna preduzeća mogu da prihvate kada procene da je usluga bila ozbiljno narušena.

Zato je odgovor na pitanje iz Majdanpeka dvostruk. Da, građani imaju pravni osnov da traže umanjenje računa. To proizlazi i iz Zakona o zaštiti potrošača, i iz Zakona o obligacionim odnosima, i iz lokalne odluke koja obavezuje preduzeće da obezbedi zdravstveno i higijenski ispravnu vodu. Ne, potpuno poništenje računa za ceo mesec nije automatsko i ne proizlazi direktno iz jedne jedine zakonske odredbe — za to bi verovatno bilo potrebno dodatno dokazivanje, dogovor sa preduzećem ili sudski postupak.

U takvoj situaciji, sledeći potez je na građanima i na JP „Vodovod“ Majdanpek. Građani mogu da traže umanjenje, a preduzeće može da odluči da li će taj zahtev prihvatiti i time pokazati da poštuje ne samo formalni obračun po vodomeru, već i suštinu komunalne usluge — da voda koja se plaća mora biti i bezbedna za piće.