Uginule laste kod solitera “Beli Dvor”
Naša čitateljka, stanarka solitera “Beli Dvor”, poslala nam je fotografije i video snimak na kojima se vidi oko 10ak uginulih lasti ispred solitera. Građani prolaze, a automobili ih gaze.
Ona je ovom prilikom želela i javno da pozove nadležne da ustanove zašto je došlo do toga da toliko ptica ugine.
Obzirom da je u pitanju lasta mi smo istražili moguće uzroke umiranja te vrste u našim krajevima.
🧊 1. Nagla promena vremena (hladnoća i kiša)
Lastavice su vrlo osetljive na nagli pad temperature i vlagu. Hladno i kišovito vreme smanjuje broj insekata u letu (njihovu glavnu hranu), pa lastavice brzo iscrpe rezerve energije. Ako ovakvo vreme potraje dan–dva, mnoge jednostavno uginu od iscrpljenosti i gladi.
➡️ Ovo je najčešći razlog masovnog uginuća lasta u proleće ili jesen.
☣️ 2. Trovanje (vazduh ili voda)
S obzirom da živimo u rudarskom gradu, moguće je da je došlo do:
- emisije štetnih gasova (npr. sumpor-dioksid, teški metali, čestice),
- ili zagađenja vode/zemljišta na koje su lastavice sletele (ako su pile iz lokvi oko rudnika).
Ako su ptice bile grupisane na jednom mestu i sve su uginule naglo (npr. iste večeri ili noći), trovanje je realna mogućnost.
⚡ 3. Strujni udar ili sudar
Ako su uginule sve na jednom mestu (npr. ispod dalekovoda, trafostanice ili metalne konstrukcije), mogle su:
- doživeti strujni udar prilikom zajedničkog sletanja,
- ili se zaleteti u reflektujuću površinu (staklo, metal, solarni panel).
🦠 4. Infekcija (virusna/bakterijska bolest)
Mnogo ređe, ali nije nemoguće — u toplijem delu godine lastavice mogu oboleti od ptičjeg gripa ili drugih infekcija. Tada se obično vidi da ptice deluju dezorijentisano, teško lete, tresu se pre nego što uginu.
🧭 5. Migracija i iscrpljenost
Ovo doba godine (oktobar) je vreme kada lastavice masovno sele na jug. Tokom migracije često stradaju od:
- umora,
- vremenskih nepogoda,
- iscrpljenosti ako ne nađu hranu ili vetar duva u suprotnom smeru.
Ako su ih iznenadili hladnoća i kiša, moguće je da su jednostavno pale usred puta.
Ovu priliko koristimo i da upozorimo naše čitaoce da uginule ptice ne dodiruju rukama i odmah obaveste o ovakvoj situaciji veterinarsku inspekciju, zavod za javno zdravlje, sanitarnu inspekciju, opštinsku upravu ili Javno preduzeće za puteve i građevinsko zemljište.
Ukoliko primetite da je ptica još uvek živa ali iscrpljena, možete je podići krpom i uviti na toplo mesto. Potom za sve detaljnije informacije možete kontaktirati Centar za zaštitu ptica Srbije.
Jako je važno ovakve situacije prijaviti nadležnima kako bi mogli da ustanove da li je u pitanju trovanje pritca ili bolest, a u krajnjem slučaju kako bi na bezbedan način uklonili uginule ptice.
